U svetu orijentalnog plesa

Ukoliko u javnosti negde kažete "trbušna plesačica" i neko vas ispravi i kaže "orijentalna, a ne trbušna", budite ubeđeni da imate posla s jednim od ozbiljnih orijentalnih plesača ili bar osoba koje orijentalni ples smatraju umetnošću. Možda do sada niste znali pravi naziv ovog plesa, ali verujte da postoji još dosta toga u ovom orijentalnom svetu, o čemu ne znate, o čemu ne znam ni ja, ni moji instruktori i još mnogo ljudi.

Kako sam se probudila i dohvatila telefon, Facebook me je podsetio na još jednu uspomenu - na današnji dan pre pet godina sam postala prijatelj sa mojom sadašnjom plesnom instruktorkom, ali i drugaricom, Jelenom Popov, što me je i inspirisalo da napišem ovaj tekst o mom početku, mojim željama, školama u kojima sam bila i slično.

Počeću od početka, kako drugačije, od trenutka kada mi se stvorila želja i ljubav prema ovom plesu. Verovali ili ne imala sam svega 7-8 godina, ne sećam se tačno, kada sam sa porodicom prisustvovala venčanju jednog porodičnog prijatelja, na kome je bila orijentalna plesačica koja je svojim šarenim kostimom i magičnim, belim velom bacila čini na malu mene. Želela sam da krenem da treniram orijentalni ples, ali mi moji roditelji to nisu dozvoljavali jer su smatrali da sam previše mala da bih se bavila tom vrstom plesa. Sada kada znam dosta toga o orijentalnom plesu i kada znam iz koje škole je ta devojka bila, zahvalna sam im što mi tada nisu ostvarili moje želje.

Posle nekoliko meseci, moja želja za ovim plesom je i dalje postojala, ali sam tada saznala nešto novo! Na jednoj novosadskoj televiziji, Kanal9, emitovali su se časovi orijentalnog plesa iz tadašnje Andreine škole (Andrea sada ima školu "Lady Boom Oriental") i tadašnja ja, koja nemam pojma o orijentalnom plesu, unosim stari TV u sobu, koji do tada nisam imala u sobi jer nisam gledala televiziju (bravo ja, pametno dete), uključujem Kanal9 i non stop je uključen jer samo čekam časove plesa ispred kojih sam đuskala i ponavljala sve što one rade!

Nekoliko godina kasnije sam počela da se bavim džez baletom, iako sam se pre toga bavila i plivanjem i karateom, ali ništa mi nije išlo kao ples. Posle džez baleta, latino plesovi i brdo nekih vrsta plesova (plesni klub Vero, Novi Sad), pa sam prešla na odbojku, kratko i onda ništa.

S polaskom u srednju školu sam videla da "Azar", plesna škola iz Novog Sada, vrši upis novih učenica, nove grupe i poželela sam da konačno krenem s treninzima, međutim, ponovo mi je bilo zabranjeno da se priključim orijentalnom plesu, kao da je neka viša sila želela da mi zabrani i da testira moju želju za plesom. Tada se desio jedan smrtni slučaj zbog koga 2011. nisam mogla da se priključim plesu.

Naredne godine je ponovo otvoren konkurs u istoj školi, u septembru mesecu, i ovog puta sam vrlo odlučno rešila da se upišem, da se priključim orijentalnom svetu i da se oprobam u svemu tome. Od tolike višegodišnje želje sam se na kraju uplašila da ću se razočarati, da to neće biti ono što sam očekivala i čemu sam se nadala svo vreme i bila sam u pravu - BILO JE MNOGO BOLJE!

Jelena Popov, slika s njenog FB profila iz tog perioda

Dolaskom u plesnu školu Azar, upoznajem Jelenu Popov, moju prvu instruktorku orijentalnog plesa (slika gore) i već na prvom času sam doživela blagi šok. Gde su svi ti nakinđureni kostimi? ŠTA? Vi u tome ne trenirate? To samo za nastupe? Trenirate u majici i helankama? Aha.. Ok...

Nakon šoka, istog časa sam doživela još nekoliko šokova, pozitivnih. Prvo što mi je došlo na um jeste: Uf, ovo je teško. Zaista potvrđujem to i 5 godina kasnije. Na prvim časovima sam konstantno imala upale mišića, ruku i nogu najviše. Ali kako? Zar se sve to ne radi stomakom? Zabluda broj 1! Svaki put kada sam pokušala svima da objasnim kako imam upale mišića nogu i ruku, nisu verovali da se zapravo ne "trese" samo stomak i guza, nego se zaista koriste mišići.

Drugi šok je bio taj da je ovaj ples mnogo kompleksniji nego ono što se uglavnom prikazuje kao "trbušni ples" širokim narodnim masama. To je bio šok kada sam skapirala da, posle samo par meseci treniranja, možemo da uradimo sve ono što je famozna Shakira uradila na nastupu u Dubaiju i Maroku, a pre nego što smo počeli da treniramo nam je delovalo tako WOOOW!

Nekoliko meseci kasnije Jelena je dobila drugu grupu, a mi smo dobili Sonju koja nas je spremala za naš prvi nastup!

Početna grupa, april 2013. Gala Show plesne škole Azar, Novi Sad

Početna grupa i Sonja, april 2013. Gala Show plesne škole Azar, Novi Sad

Prvi moj orijentalni nastup je bio tada, aprila 2013. godine. Toliko straha od scene, sreće i ponosa u jednom danu! Čak i sada se ponosim tim nastupom i klipom. Toliko plesača skriva svoje prve nastupe, srame se, a meni je to samo podsetnik na to kako sam počela i podseća me na to koliko sam napredovala, a podstiče me da napredujem još više!

Nakon nekog vremena, neke devojke su odustajale, što zbog obaveza, što zbog toga što se nisu pronašle u ovom plesu, što je normalan proces, a ja sam se priključena u drugu grupu, sa kojom sam nastavila treniranje u istoj školi, nakon čega sam imala svoj prvi nastup u kostimu! Da mogu samo da vam opišem moju sreću i ponos! U pitanju je bio humanitarni nastup u kafiću "Rene" u Novom Sadu, a ispod su i fotke sa tog nastupa. Nažalost, snimke nemam i mnogo žalim što ih nemam s obzirom da sam tada uspela da prebrodim veliki deo straha od nastupa i prvi put sam uspostavila kontakt očima sa publikom jer sam do tada sklanjala pogled i gledala u pod, što vidim i dan danas kod plesačica koje se bave dosta duže od mene i nastupaju po lokalima i rođendanima...

19.02.2014. Rene, Novi Sad; ja u svetlo plavom kostimu

Završetak te plesne sezone je bio u Horusu, gde sam prvi put odigrala nešto sama, gde sam sama osmislila koreografiju u svom prvom kostimu. Nastupa se u potpunosti sećam iako nemam video i sećam se da nakon toga nisam dobila ni jednu kritiku od tadašnje instruktorke, a trebalo je, jer sam i sama bila svesna svojih grešaka i da sam sa sadašnjim razmišljanjem i znanjem o plesu odigrala, a da mi instruktor ne kaže ni jednu kritiku, verovatno bih momentalno prestala da idem kod te osobe na časove.

Horus, 01.07.2014. Prvi, samostalni "nastup"

Ukoliko planirate da se bavite bilo kojim plesom ili bilo čime, ali fokusirajmo se na ples jer je o tome reč u ovom postu, uvek budite spremni i uvek zahtevajte kritike jer samo kritike, pored mnogo vežbanja, će vam pomoći da napredujete. "Kuco", "mico", "maco" i "draga ovo je odlično" - neće pomoći ni u čemu! Čak ni u vašem samopouzdanju jer će biti izgrađeno na pogrešan način. 

Nisam instruktor i ovo pre svega pišem kao učenica ostalim učenicama ili budućim učenicama. Slušajte kritike! Uvek! Bilo da su upućene od profesionalca, vaših kolega ili od osobe koja nema nikakve veze s ovim plesom, uvek će vam dobro doći!

Moja Daca i ja; Horus, 01.07.2014.

Nakon Horusa je usledila letnja, plesna pauza, a druga plesna sezona je počela u septembru. Sa novom plesnom sezonom, usledio je i novi instruktor, po ko zna koji put u plesnom studiju Azar, ali mi to nikada nije smetalo jer sam imala potpuno drugačiji stav: Više različitih ljudi ti donosi više različitih stvari koje možeš da naučiš od njih. Ovog puta, naša grupa je postala napredna grupa, a časove nam je držala Tijana Filipović koja je ujedno i osnivač Azara.

Nakon mog upisa u ovu školu, redovno sam gledala Tinine snimke i imala sam vrlo visoko mišljenje o njoj jer je bila nešto potpuno drugačije i van svega onoga što sam pre znala o plesu. Kada dobijete prvog instruktora vi dobijate i sliku o plesu, vrlo često je ta slika vrlo uska, ali svaka učenica misli da je to ono kako ovaj ples treba da izgleda i vrlo često, devojke koje imaju samo jednog instruktora, počinju da liče na tu osobu ne shvatajući da ne treba da budu klon te osobe, već da treba da izgrade sebe kao ličnost i plesača.

Tinin trud i rad cenim i poštujem i dan danas, napraviti plesnu karijeru i napredovati toliko iz ničega je za mene stvar za divljenje, kao i osnovati školu i steći ugled i vernost učenica i doneti taj nivo plesa u to vreme u ovakvu državu, punu primitivnih razmišljanja je zaista stvar za divljenje, ali jednostavno, meni kao instruktoru nije legla, protiv nje lično nemam ništa protiv, nekima je zaista bila savršen instruktor i to je prosto individualna stvar, ali plesno mi nije legla i od tog perioda mi zbog mnogo drugih stvari ples više nije oduzimao dah, prvi put sam zbog nekih situacija (kojima nije mesto ovde na blogu) osetila nepravdu i nepoštovanje kao plesača i osećala sam se kao da sam na pogrešnom mestu. S obzirom da smo se spremale za prvi "Sahara Dreams" festival, nisam želela da napustim ekipu, iako je moja prva instruktorka, Jelena Popov, u međuvremenu otvorila školu i dosta mojih plesnih koleginica je prešlo kod nje. Privlačilo me, ali sam još ostala tu. Volela sam tu školu i celu ekipu, imala veliko poštovanje i ostala.

Našla sam se u neobranom grožđu, zajedno sa par mojih koleginica: nismo bile zadovoljne radom i tokom plesne škole Azar, a opet nismo želele da napustimo tim, ali smo donele ispravnu odluku.

Moja ekipa; Fotka koja u meni budi milion emocija; Sahara Dreams 2015.

Tina se, tokom priprema, povukla sa pozicije instruktora, što mi je bilo i krivo i drago. Krivo mi je bilo jer je žena sa toliko potencijala i verujem da je mogla još mnogo više jer nije uvidela potencijal drugih devojaka i nije bila toliko otvorena ka novim stvarima, a drago mi je što se povukla jer sam na njenim časovima napredovala svega možda 5%. Nedovoljno i žao mi je, istinski mi je žao. Nakon toga, naša koleginica iz grupe je postala instruktorka, Slađa, koja je i dan danas u školi Azar, a motivacija i želja za plesom je dodatno opala (nema nikakve veze s njom, Slađa je super plesač, pogledajte njene snimke na YT ukoliko niste, fenomenalna je) jer nismo imali realnog instruktora sa iskustvom i velikim znanjem kao što je to bilo pre toga, sve instruktorke su bile odlični plesači, a sada je instruktor osoba kojoj je nivo znanja na tek jednom nivou iznad ostalih učenica. 

Izgurali smo Sahara Dreams i izgledalo je prelepo. Na SD sam prvi put bila na radionici nekog stranog instruktora, Suraiya Ibrahim, i tada sam shvatila koliko ne znam i koliko želim da učim, a nakon toga je pola ekipe prešlo kod Jelene u Diva Dance studio!

Nova sezona je krenula od septembra 2015. a ja sam imala osećaj kao da sam došla na prvi čas ikada u životu, a ne prvi čas u drugoj školi. Dok smo mi bili u Azaru i nadali se, Jelena je izašla, osnovala svoju školu i radila na sebi, išla na radionice, učila od milion instruktora i uložila u ples i svoje znanje. Njena škola nije imala veliko ime, ali je imala nju koja se nije trudila da nam napravi milion nastupa, već da nas nauči. 

Sestro drži me, sestro pašću ti! Novogodišnje druženje 2015. godine; DIVE (deo Diva)

Radile smo na tehnici, a ujedno smo pripremale i koreografije, družile se i vežbale na jedan malo drugačiji način. Evo jednog primera - da bismo vežbali držanje ramena i ruku pri radu "helikoptera", Jelena nam je stavila metalnu dršku od metle o koju smo stavile ruke i koja nam nije dala da ispadnemo iz te linije. Imala je zaista fantastične i zanimljive načine za učenje.

Došao je i moj prvi nastup kao Diva, a bilo je u pitanju humanitarno veče za Teodoru. 

Dive; Svi za Teodoru april 2016. godine

Za neverovati, ali tada sam nastupala bez i malo treme. Osećala sam se potpuno slobodno i opušteno. Svoj na svome, što bi se reklo. Prvi put sam se osećala da u ovom plesu zaista pripadam, da trudom mogu da uradim svašta, što će mi dodatno potvrditi još jedan nastup.

S obzirom da su na ovaj plesni događaj došli i gosti, jedne od gošći su bile i Jelenine prijateljice, Saška iz plesne škole Amani i Nina iz plesne škole Malika koje su dobrovoljno održale radionice. Drago mi je što sam prisustvovala ovim radionicama jer su one u meni probudile želju za dodatnim učenjem odnosno želju za istraživanjem sebe u plesu. Kako i zašto?

Do tada sam promenila zaista dosta instruktora i učila sam i od jednog stranog, ali sve je to nekako drugačije. Nisam sigurna da mogu da opišem, ali bilo je potpuno drugačije od situacije da vi vidite dve osobe, Sašku i Ninu, i učite od njih isti dan, obe su super održale časove, ali su obe toliko različite! Toliko različit stil i energija! Obe su pronašle sebe, što je mene navelo da se zapitam: Imam li ja svoj stil? Da li sam pronašla sebe?

Daret el Ayam 2016; Dive

Došao je Daret, festival koji je meni kao plesaču, ili bar osobi koja želi da bude plesač, dosta značio. Zajedno sa Dacom sam nastupala na otvaranju, a onda je cela ekipa nastupala i na gala večeri. To veče nismo samo odigrale koreografije, pokazale smo naše znanje, pokazale smo koliko smo vredno vežbale, koliko smo spremne da jedna drugu podržimo u svemu, koliko nam nije bitno šta misle o nama dokle god smo spremne da radimo na sebi. Pokazale smo koliko smo NAPREDOVALE!

Manje od godinu dana sam bila kod Jelene, a toliko sam napredovala. Tada sam prvi put istinski videla kako sam poslednje trenutke u Azaru potrošila misleći da je to ispravno i nadajući se, umesto da sam nešto preduzela po tom pitanju. Koliko li je samo talentovanih devojaka odustalo zbog toga? Koliko je njih pokleklo tome i steklo mišljenje da nisu za to i da možda nikada neće naučiti? Ali opet mi je drago zbog svih okolnosti koje su se desile jer se sve dešava s nekim razlogom, a mene je taj razlog naterao da pokažem sebi pre svega, koliko i šta mogu.

Na snimku iznad, 4 od 5 devojaka su nekadašnje članice plesne škole Azar, a sadašnji članovi plesnog studija Diva. 

Orienthalia, septembar 2016. Sombor

Kao članica Dive sam nastupala u Somboru na Orienthaliji i učila od Nine Stepić. Dok sam bila u Azaru, ona je nastupala na Gala koncertu, prvom na kom sam ja učestvovala i očarala me defintivno, mene koja tada nisam imala pojma o plesu, a od tada je napredovala dosta, pa nas je tako naučila jednom divnom koreografijom, a uveče sam imala nastup. Bez ikakve treme, sa puno pozitivne energije. Sada kada gledam ovaj snimak, koji je bio pre samo godinu dana, mislim da bih totalno drugačije odigrala. Osim što na nekim delovima nisam čula muziku pa sam igrala "na osećaj", toliko je moje neukroćene energije na stejdžu bespotrebno. Opa, počela sam i sebe da kritikujem! JES!

Nakon Orienthalije se desilo toliko stvari u mom privatnom životu: fakultet, youtube, Balkan Tube Fest i štošta da nisam imala mogućnosti da se bavim plesom. Da, ovo znači pauzu od plesa, ali samo od treninga! Zbog svojih obaveza nisam mogla da odlazim na treninge, ali sam kod kuće uvek učila uz snimke i improvizovala, nisam odustajala ni u jednom trenutku. Svesna sam da je i ta pauza jedan prolazni period u životu, ali mi ta potpuna pauza nije toliko teško pala kao period gde sam išla na treninge, a ništa nisam naučila.

Tokom pauze, Bog zna kako, sprijateljila sam se sa Ninom (Nina Malika). Uveličala je moj rođendan plesom, postala mi prijatelj, a svaki put kada sam imala prilike sam otišla kod nje na treninge. Pričala sam vam o Nini i Saški, koliko su različite, ali sam ipak kod Nine išla na treninge iako možda ne liči na mene jer moja energija više liči na Saškinu. Međutim, kao što sam rekla, želim da učim, želim da naučim i onaj emotivni deo ovog plesa koji mi toliko loše ide, koji mi toliko fali, kao i kontrola energije, koju Nina svakako ima. Takođe, kao i Jelena, definitivno je jedan od najboljih instruktora (ovu listu ću dopuniti još malo kasnije). 

Svi uglavnom očekuju mnogo toga od ljudi sa velikim plesnim imenima, ali ne shvataju da velika imena nastaju upravo od ljudi kao što su Nina i Jelena - kvalitetnih instruktora! Kvalitetan plesač nekada ne može biti dobar instruktor, što smo videli i na početku. 

U plesu kao i svugde, veliku igru igra novac, a ovaj ples je veoma skup, od kostima, preko radionica, velova i ostale opreme, a onda se dešava da ljudi sa više novca imaju više od kvalitetnih ljudi i onda oni drže časove i radionice, poštovani su, a sve jer su sebi kupili veliko ime... To je jedna od nepravdi koje me muče u orijentalnom plesu i svetu orijentalnih plesača jer nije sve po zasluzi...

Ove godine sam imala priliku i da učestvujem na Belly Dance Boot kampu u Vitezu u Bosni, gde sam učila od Aleksandre Kale Tešanović, Mateje Mikulan, Amre Smajić, Danijele Kardaš i Elme Hodžić i nakon toga bih na listu vrsnih instruktora dodala definitivno i Aleksandru Kalu Tešanović. Ona je žena zmaj koja svojom vatrom budi "ono nešto" u plesačima, budi orijent u tebi i daje ti putokaze na tvom orijentalnom putu, a ti biraš kojim ćeš putem poći, koji ti se sviđa, koji ti leži, dok te ona navodi. Ne znate o čemu pričam? Definitivno morate da odete na jednu njenu radionicu!

Moj poslednji nastup je bio upravo u Vitezu, nakon kojeg sam pogledala ovaj snimak i shvatila koliko uživam u svemu ovome, koliko je ples za mene nešto sveto, koliko je deo mene i mog života, koliko puta mi je bio beg od realnosti i kolevka koja me čuvala od bola. Zbog svega ovoga što sam prošla, poželela sam da jednog dana, kada ova moja "plesna pauza" prođe, kada neke trenutne obaveze prođu, da se posvetim u potpunosti plesu, da se posvetim sebi, i ostvarim sve što mogu, a verujem u sebe i verujem da uz prave ljude mogu dosta da ostvarim.

Najveće hvala Nini i Jeleni koje su uz mene na ovom plesnom putu. Verujem u vas dve, verujem da me nikada nećete razočarati, a ja se nadam da ni ja neću vas. 

Za sve plesne početnike koji su možda izdržali do kraja ovog teksta, želim da kažem da je ovo definitivno više bilo kao neka moja strana priče, ali da želim da iz nje svi izvučete poruku, svi izvučete ono što vama treba i da isto tako iz plesnih instruktora izvlačite svo ono znanje, sve tehnike i veštine koje vam nedostaju. Nemojte da dozvolite da vas neko sputava jer uvek postoji svetlo na kraju tunela i osobe koje vam na kraju pružaju ruku i koje će vas dalje voditi kroz svetlo, koje će vam pokazati pravi put i uvek vas usmeriti. Cenite iskrene instruktore, iskrene ljude pre svega, jer sve što vam kažu je s razlogom. Uvek postoji razlog, ali ipak ne uzimajte ni sve zdravo za gotovo. Uživajte u plesu, ples nije sport gde vi dođete i odradite nešto što "tako treba", već je jedna velika emocija. Uživajte u muzici, uživajte u pokretima, pokažite osećanja, vašu energiju, vrckavost, zavodljivost! Pokažite da ovaj ples nije vulgarnost, ovaj ples nije ono što se pokazuje širokim narodnim masama! Prenesite kvalitet, prenesite emocije na vašu publiku, neka vide šta osećate, neka vide da uživate! Ne dozvolite da vas gledaju kao "komad robe", jer to ovaj ples nije. Budite ženstvene i najbitnije od svega - volite sebe i svoje telo.

Ljubim vas,

Milica ♥